NAMENJENO RODITELJIMA POLAZNIKA U PRVI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE

Evidencija učenika za polazak u prvi razred u osnovnoj Skoli „Vasa Živković" počeće

01.04.2007. kod sekretara škole.

Za upis budućih prvaka roditelji treba da donesu:

♦ izvod iz matične knjige rođenih,

♦ prijavu stana,

♦ uverenje o završenom pripremnom predškolskom programu koji će dobiti od  vaspitača

♦ zdravstveno uverenje sa sistematskog pregleda iz Dečijeg dispanzera.

Tom prilikom će roditeljima biti saopšten termin za testiranje deteta za polazak u školu.

Testiranje će vršiti psiholog škole u maju i junu mesecu.

Pošto se od testiranja, odnosno provere gotovosti dece za polazak u školu vrlo često stvaraju

razne misterije, reći ćemo nešto više o tome.

Roditeljima je često nejasno o čemu se radi, i želeli bi da svoju decu pripreme da što bolje

„polože test^u...i zato bi trebalo da znaju, šta je to što mi psiholozi testiramo i ispitujemo

prilikom polaska u školu.

Evo nekoliko informaciia o testu koiim se ispituie spremnost dece za polazak u I razred:

TIP-1

Test kojim se služe stručni saradnici u školama u celoj Srbiji zove se TIP-1 i namenjen je

samo ispitivanju gotovosti dece zapolazak uprvi razred

Uzrast na kojem se primenjuje test je 6,8-7,4 godine.

Zadaje se individualno i nikada ne traje duže od 45 minuta.

Testiranje se sprovodi iz praktičnih razloga:

♦ .Služi nam da ujednačimo odeljenja prvog razreda

♦ Da rano otkrijemo decu koja mogu imati teškoća u učenju i teškoća uprilagođavanju na školu

♦ .Da utvrdimo stepen pripremljenosti dece za školu:

*ispituje se predznanje deteta

*utvrđuje se društvena i osećajna zrelost (socijalna i emocionalna)

♦ Testom utvrđujemo i sposobnost izražavanja putem govora (znači jezičku ili verbalnu sposobnost deteta)

♦ I konačno testom se utvrđuje nivo inteligencije, odnosno intelektualne sposobnosti.

Test se sastoji od 5 vrsta tj. grupa zadataka koji ispituju sve napred navedeno.

Na osnovu uspeha u rešavanju tih zadataka, na osnovu ponašanja deteta u situaciji

testiranja, na osnovu kraćeg prigodnog razgovora, psiholog formira sliku o detetu i

pravilno ga raspoređuje u odeljenje.

Formiraće se 4 podjednaka odeljenja.

U svakom odeljenju će se nalaziti poajednak broj dece koja imaju visoko, srednje i slabije

postignuće na testu.

Test služi ujedno i zato da predvidi budući školski uspeh učenika i ta prognoza ima smisla u

toku prve tri godine školovanja. Kasnije se u toku školovanja intelektualni status deteta

utvrđuje drugim za to namenjenim testovima, ukoliko je potrebno.

Test za ispitivanje gotovosti za polazak u školu se ne ocenjuje ocenama i ne moze se dogoditi da dete „položi" ili „padne" na testu.

Sva deca su pretežno zainteresovana za rešavanje zadataka koii se pred njih postavljaju, tako da roditelje ne treba da brine kako će se oni natestiranju ponašati.

Deci je to uglavnom zanimljivo i lako, naročito polaznicima koji su

pohađali predškolsku ustanovu.

Ne bi trebalo zastrašivati decu time što će doći u školu na testiranje, a još manje ih treba

obučavati i pripremati za ono što će biti pitani.

Psiholog ih neće pitati ni da čitaju, ni da pišu, niti dokle znaju da broje, tako da pritisak

takve vrste ne bi trebalo vršiti.

Na testiranje deca neka dođu opuštena, dovoljno odmorna, sa jednim od roditelja obavezno,

jer dokje dete na testiranju u prostoriji psihologa, roditelj će popuniti upitnik i daće podatke

o polazniku koji su potrebni za evidenciju škole.

Oko samog polaska u školu, važi isto kao i za situaciju testiranja.

Decu ne treba nikako plašiti onim što ih u školi čeka, ili da im pretiti učiteljicom koju će

dobiti i koja će ih „konačno doterati u red".....

Vaša očekivanja i zrelost za polazak u školu:

Očekivanja roditelja treba da su usklađena sa mogućnostima deteta.

Potrebno je, znači, zauzeti realan stav prema svom detetu i biti svestan njegovih mogućnosti i

nemogućnosti

U početku svi polaznici, naročito roditeljima, izgledaju jednaki i očekuje se odličan uspeh od

svih njih.

Ali to nije tako.

Nemaju svi jednake početne sposobnosti i mogućnosti i tokom daljeg školovanja to se

ispoljava putem ocena. Kao i odrasli Ijudi i deca se razlikuju po svojim sposobnostima.

Često roditelj da bi olakšao sebi, kada vidi neuspeh deteta, kaže: on to može, samo neće, lenj

je, tvrdoglav, tera mi inat...i tako dalje........

Takav roditelj vrši pritisak na dete da uradi ono što ono ne ume i ne može.

Da biste bili zadovoljni detetom, treba da saznate šta dete može, a šta ne može, jer ako ste vi

zadovoljni, vaše je dete rasterećeno i srećno.