Naslovna   O školi   Zaposleni   Kontakt   Photo album   Školska redakcija   Novosti   Razvojni plan

Put za Makedoniju
-reportaza-

Lagano, dok sitna kisa lupka o prozore autobusa punog nasih ucenika, koji sijaju od srece zbog svog odlaska u Makedoniju, pada noc.
Autobus se lagano krece po mokrom asfaltu… vec je noc, a mnogobrojni pesaci, uglavnom tinejdzeri, zure u provod. Izlazimo iz grada, kisom isprano, tuzno I sumorno mase nam nase Pancevo. I poslednja ulicna lampa nestaje sa vidika. Krecemo se kroz mrak…
Sve smo blizi nejasnom svetlu koje osvetljava Bavaniste, malo selo, koje pripada opstini Pancevo… kisa pada sve jace, kroz prozore se sve slabije vidi…
Posle nekog vremena nista se vise ne vidi. Kisa pljusti. Minuti sporo prolaze dok se autobus krece po klizavom putu.
Zaslepljujuca svetlost doprla je kroz prozore. Prolazimo kroz Smederevo. Uocava se razlika izmagju ovog I mesta kroz koje smo posli. Prelazimo most na Dunavu I stizemo na autoput.
Autoput! Svuda samo asfalt I odsjaj rasvete. Sve je isto, kao da se ne krecemo.
Tri sata idemo autoputem, sve dok ne ugledamo svetla velikog grada. Vidi se Nis, svetla, kuce, ljudi… monotonija dosadasnjeg putovanja nestaje, silazimo sa autoputa. Premoreni, zeljni mraka, mirno gledamo kroz prozore. Kisa je stala, ali od mraka nit raga. Novi zvuk se javlja. Vetar! Cujemo njegovo duvanje, a on tako ponosit donosi novu svetlost, jos jedan grad, Leskovac. Iako vidno manji od Nisa, I Leskovac zivi, postoji…
Odlazimo, vetar nas prati, sada noseci Leskovacke pozdrave dalje. Po obicaju evo opet svetla!
Ulazimo u Vranje, zamisljamo kartu Srbije I Crne Gore. Mi smo sasvim na jugu nase zamlje. Uskoro smo ugledali tablu sa natpisom Bujanovac. Svima na um pade Kosovo. Nasa sledece stanica bila je Presevo, grenica I ulazak u Makedoniju. Presli smo granicu. Sa nase desne strane lezi Kosovo. I sija, ali taj sjaj izgleda tuzno…
Evo I Makedonije! Sa svih strana mnogo planina, koje kao da nas cudno gledaju. Kuce razbacane, zemlja prosarana brojnim vinogradima, kao da nas pita ko smo? Odakle? Ne znamo da li su to naselja, ili samo vikendice pored puta kojim prolazimo. Postajemo sve nestrpljiviji da sto vise vidimo. Sada nasu paznju zaokuplja reka koja tece u dolini,odmah pored puta. To je Pcinja, koja se dalje uliva u Vardar. Divna, netaknuta priroda, ciste sume I bistra reka! Ta slika nas je zadovola sve dok ne cusko glas vozaca koji nam govori da smo blizu Strumnice, mada smo I sami primetili. Sada smo kroz prozore videli samo otpad. Razocerenje je raslo sve dok iza jedne planine nije izronio lep I cist grad, pun ljudi koji nas toplo gledaju I veliki spomenik u centru koji nam zeli dobrodoslicu! Sligli smo! To je bila Strumica!

Za vas pripremila:
Olivera Njagul